seminarski rad iz finansija

View previous topic View next topic Go down

seminarski rad iz finansija

Post  Admin on Wed Mar 31, 2010 5:12 pm

Bavimo se izradom: Seminarski, maturski, maturalni i diplomski radovi iz raznih oblasti. Kontakt na sajtovima ispod:
www.maturskiradovi.net
www.maturski.net
www.seminarskirad.info
www.seminarskirad.org
www.maturski.org
www.essaysx.com

Raspolažući stranim sredstvima plaćanja, raspolaže se pravom na adekvatni deo društvenog proizvoda zemlje čijom se devizom raspolaže. Pri plaćanju unutar jedne privrede, ta plaćanja ne utiču na privredu kao celinu. Nacionalni dohodak se stvara, raspodeljuje i troši unutar privrede, dok je pri međunarodnim plaćanjima taj proces proširen van granica zemlje. U međunarodnom plaćanju, i kada se plaćanje vrši u domaćoj valuti ili u stranoj, reč je o prenošenju dela nacionalnog dohotka u inostranstvo. Naplatom potraživanja, vrši se uvoz dela društvenog proizvoda iz jedne zemlje u drugu nacionalnu privredu.

Deviza je uputnica na određeni deo društvenog proizvoda zemlje koja je devizu dala. Domaći novac, stavljen na raspolaganje inostranstvu, uvek će se konačno realizovati izvozom robe ili usluga iz zemlje koja je izdala novac. Čak i u uslovima kada se roba uvozi na kredit, konačno pri dospeću obaveze plaćanja mora se izvršiti izvoz, da bi se došlo do potrebnih sredstava kojima će se izvršiti podmirenje duga. Razlika od normalnog uvoza robe i usluga je u tome što pri takvom uvozu treba prethodno izvesti - da bi se preko ostvarenih deviza mogao platiti potreban uvoz. Ovde je izvoz prethodio uvozu, dok kod zaduživanja uvoz prethodi izvozu.

Ako se plaćanje ne vrši u domaćoj već u stranoj valuti, ne nastaje potraživanje inostranstva prema delu domaćeg društvenog proizvoda, već dolazi do gašenja ili smanjenja prava - da preko raspoloživih stranih sredstava plaćanja ostvari uvoz dela stranog društvenog proizvoda, bez potreba za ostvarivanje izvoza (devize potiču od ranije ostvarenog izvoza ili drugih oblika pribavljanja stranih sredstava plaćanja).
Ovakvo plaćanje prema inostranstvu znači postojanje obaveze ustupanja inostranstvu jednog dela društvenog proizvoda, kada se plaćanje vrši u domaćoj valuti, ili gašenje prava na deo stranog društvenog proizvoda, kada se plaćanje vrši u stranoj valuti. "Plaćanje iz zemlje u zemlju konačno se obavlja samo izvozom materijalnih dobara i usluga, dakle neutralno."


Kod politike aprecijacije javlja se potpuno obrnut efekat: stimulacija uvoza i destimulacija izvoza i preko toga popravljanje stanja platnog bilansa (karakterističan je visok suficit).
Politika aprecijacije ili precenjivanja domaće valute, predstavlja održavanje deviznog kursa ispod kursa ravnoteže. Cene uvozne robe su na nižem nivou, dok su cene domaće robe relativno veće. Često je politika aprecijacije diktirana potrebama ubrzanog privrednog razvoja, posebno u početnim fazama industrijalizacije, zbog većih potreba za uvozom opreme, repromaterijala, i zbog pribavljanja potrebnih deviznih sredstava po nižem kursu radi plaćanja dospelih dugovanja prema inostranstvu.
Aprecijacija se ne može sprovoditi duže vreme bez državne intervencije (Centralne banke) na deviznom tržištu deviznih ograničenja i mera devizne kontrole. Deficit platnog bilansa, koji obično nastaje zbog porasta uvoza i pada izvoza, mora se pokrivati deviznim rezervama.

Kod fiksnog deviznog kursa posebno je razvijen sistem višestrukih ili diferenciranih deviznih kurseva.
Diferencirani predstavljaju sistem većeg broja kurseva koji se mogu otvoreno primenjivati za pojedine robe u izvozu i uvozu, a i prikriveno, kroz postavljanje tzv. kursnih ingredijanata (dodataka na fiksni kurs), preko politike cena, premija, koeficijenata i s1. Primenjuje ga obično većina zemalja u razvoju, a i razvijene zemlje. Upravo se, stoga, i postavlja pitanje da Ii uopšte postoji čvrsti fiksni kurs.

3) Pozitivne strane fiksnog kursa
1) Fiksni kursevi su čvrsta osnova međunarodne trgovine i sistema plaćanja. Oni istovremeno značajno eliminišu mogućnosti pojave i širenja valutnog dampinga.
2) Fiksni kurs, u izvesnom smislu, pri postojanju šire konvertibilnosti valuta, dovodi do internacionalizacije domaćeg novca,
3) Šire korišćenje fiksnih kurseva podrazumeva usaglašavanje mera monetarne politike svih zemalja, dakle na međunarodnom planu,
4) Domaći novčani opticaj se mora podrediti stanju i promenama monetarnih rezervi, koje su strateški faktor i kanal za stvaranje i povlačenje nacionalnog novca,
5) Osnova realno određenog i podržavanog fiksnog deviznog kursa je stabilnost privrede, odnosno privredna i monetarna ravnoteža.
6) Fiksni devizni kurs stvara povoljnu finansijsku klimu i sigurnost za međunarodno prelivanje novca i kapitala.
7) Fiksni kurs a priori traži sinhronizaciju ne samo nacionalnih monetarnih politika, već i fiskalne politike, politike dohotka, platno-bilansne politike, politike cena i dr.

(4) Nedostaci sistema fiksnog deviznog kursa
1) U sistemu fiksnih kurseva dolazi do izražaja sukob ciljeva ekonomske politike, posebno zahtev za istovremenim ostvarenjem politike pune zaposlenosti, održavanja visoke stope rasta i uravnoteženosti platnog bilansa. Taj cilj ekonomske politike u uslovima fiksnih kurseva postaje nerešiv.
2) Fiksni devizni kurs traži povremeno njegovo prilagođavanje nastalim stvarnim promenama u različitim privredama (cene, dohodak, devizne rezerve, platno-bilansna neravnoteža i dr.), zbog čega se postavlja pitanje: da li će se novi kurs odabrati na onom nivou da to bude novi kurs neravnoteže. Ako neka zemlja ima deficit u platnom bilansu, uz visoku nezaposlenost, ona može da vrši devalvaciju u većem postotku u odnosu na "kurs ravnoteže", da bi uz otklanjanje deficita platnog bilansa dovela do povećanja izvoza, porasta nacionalnog dohotka i povećanje zaposlenosti. Ovaj devizni kurs se sporo prilagođava i približava stvarnoj vrednosti valuta.
3) Fiksni kursevi destimulativno deluju na spoljnotrgovinske odnose i investicije u inostranstvu.
4) Fiksni devizni kurs, pre ili posle, redovno dovodi do udaljavanja stvarnih od ravnotežnih kurseva, pre svega zbog razlika u kretanju plata, cene, troškova reprodukcije, produktivnosti rada, nove tehnologije i dr. do kojih dolazi u toku razvoja zemalja. Ovo, međutim, neminovno dovodi do poremećaja na robnom tržištu.
5) Fiksni kursevi zahtevaju stalnu intervenciju monetarnih vlasti preko deviznih rezervi u svrhu "zaštite" izabranog deviznog kursa, te su zbog toga potrebne jače devizne rezerve.
6) Otkupljivanjem svih ponuđenih količina deviza po datom kursu i puštanjem u opticaj domaćeg novca fiksni kursevi pothranjuju domaću inflaciju i dovode do međunarodnog prenošenja inflacije iz jednih u druge zemlje.

Admin
Admin

Posts : 227
Join date : 2008-06-25

View user profile http://www.maturskiradovi.net

Back to top Go down

View previous topic View next topic Back to top


 
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum