seminarski rad iz globalnog poslovanja

View previous topic View next topic Go down

seminarski rad iz globalnog poslovanja

Post  Admin on Wed Mar 31, 2010 5:15 pm

Bavimo se izradom: Seminarski, maturski, maturalni i diplomski radovi iz raznih oblasti. Kontakt na sajtovima ispod:
www.maturskiradovi.net
www.maturski.net
www.seminarskirad.info
www.seminarskirad.org
www.maturski.org
www.essaysx.com

Projekat postizanja mira i stabilnosti posle II svetskog rata bio je osnova evropskih integracija. Naravno, ne treba zanemariti činjenicu da je ideja evropskih integracija nastala mnogo ranije, kao i da je imala veoma raznorodnu strukturu u različitim istorijskim periodima.
Carinska Unija između Belgije, Holandije i Luksemburga planirana je 1944. godine u Londonu od strane Vlada ovih država koje su bile u egzilu. Njihovi planovi ostvareni su 1948. godine, kada je potpisana Carinska Konvencija Beneluksa. Bio je to svojevrsni putokaz za buduće planove.
Vinston Čerčil je svom govoru na Ciriškom univerzitetu 1946.godine izložio ideju o stvaranju „Sjedinjenih evropskih država”. Njegova ideja nije imala veliku upotrebnu vrednost, jer je bila nedovoljno jasna i nije predviđala članstvo u „Sjedinjenim evropskim državama” za Veliku Britaniju.
Životnost tih ideja u periodu neposredno posle Drugog svetskog rata ogledala se i u magičnoj privlačnosti označenih ciljeva koje treba dostići, a to je produbljivanje integracionih procesa i proširivanje članstva. Iako je to na početku izgledalo gotovo nedostižno, velika funkcionalna vrednost te ideje je uvek i u svakom trenutku pobuđivala raznovrsne aktivnosti u pogledu dostizanja na taj način postavljenih ciljeva. Procesu integracija pomagala je i atmosfera visokog poverenja, nastala u obnovi ratom opustošene Evrope. Na samom početku sazrelo je uverenje da bi se jedino obnavljanjem privrednih kapaciteta i izgradnjom novih, mogao obezbediti ekonomski rast.




Postoji veliki broj studija koje istražuju vezu izmenu otvorenosti i rasta od kojih veliki broj sugeriše da postoji pozitivna koleracija i da je ona u mnogim slučajevima značajna. Postoji nekoliko kanala pomoću kojih ekonomske integracije doprinose rastu:

• unutrašnja i spoljna ekonomija obima;
• rast trgovine;
• brži tehnološki napredak;
• povećana konkurencija;
• smanjena neizvesnost;
• niži troškovi kapitala usled finansijskih integracija;
• povoljnije okruženje za privrednu aktivnost;

Najčešće je predmet protekcionističkih mera najrazvijenijih zemalja trgovina sa azijskim zemljama. Naime, brzorastuće privrede Azije, naročito u poslednje vreme Kina, predstavljaju ozbiljnu pretnju privredama najrazvijenijih zemalja. U SAD se već duže vreme vodi polemika o načinu smanjenja rekordno visokog spoljnotrgovinskog deficita. Ne retko se kao jedno od rešenja ističe rast carina prema Kini i drugim azijskim zemljama.Takodje, pred istim izazovom nalazi se i privreda EU. Tako npr, usled ekspanzivnog rasta uvoza odeće i obuće iz azijskih zemalja iz EU se čuju mnogi glasovi u prilog zaštite domaće proizvodnje. U te svrhe početkom oktobra 2006. godine na predlog Italije, a u cilju zaštite domaćih proizvodjača, EU je povećala carine na uvoz obuće iz Kine na 16,5% i Vijetnama na 10%7.Prema Griswold-u sa Cato Institute-a u zavisnosti od toga da li podržavaju ideju slobodne trgovine ili su pristalice nekog od oblika državne intervencije, postoji podela na:

• zastupnike slobodne trgovine – Ova grupa obuhvata stručnjake koji su za slobodnutrgovinu, odnosno protiv bilo kog oblika državne intervencije u oblasti menunarodne trgovine;

• internacionaliste – Ovde se uključuju eksperti koji su u principu za trgovinsku liberalizaciju, ali smatraju da država svojim merama treba da odobrava subvencije ili na drugi način pomaže domaće izvoznike;

• intervencioniste – U ovu grupu spadaju protivnici trgovinske liberalizacije, ali koji zagovaraju državnu pomoć domaćim izvoznicima, i

• izolacionisti – Obuhvataju one koji su protiv slobodne trgovine, ali i protiv bilo kakve pomoći domaćim izvoznicima.



1.1 Vrste integracija

• sporazum o preferencijalnoj trgovini - podrazumeva sniženje carina u trgovini izmenu zemalja potpisnica;
• parcijalna carinska unija - podrazumeva zajedničku carinsku tarifu prema trećim zemljama, dok se zadržava postojeći nivo carina izmenu zemalja potpisnica sporazuma;
• zona slobodne trgovine - predstavlja potpuno ukidanje carina izmenu zemalja članica
integracije;
• carinska unija - predstavlja istovremeno ukidanje internih carina i zajedničku carinsku tarifu prema trećim zemljama;
• zajedničko tržište - pored carinske unije podrazumeva i slobodno kretanje faktora proizvodnje i zajedničku spoljnotrgovinsku politiku;
• parcijalna ekonomska unija - pored zajedničkog tržišta uključuje i haronizaciju ekonomskih politika. Primer ove integracije je bila EU pre nastupanja monetarne unije;
• ekonomska unija - najviši je nivo ekonomskih integracije. Pored elemenata koje sadrži parcijalna ekonomska unija sadrži i monetarnu uniju (zajednička valuta I zajednička monetarna politika). Jedina ekonomska integracija koja je dostigla ovaj nivo ekonomskog povezivanja jeste EU, koja je 1. januara 1999. godine postal ekonomska unija.
EU je svakako najznačajnija regionalna ekonomska integracija u svetu. Svoj put od Ekononske zajednice za ugalj i čelik do ekonmske i monetarne unije EU je gradila punih pola
veka. Od šest država članica EU će od 1. januara 2007. godine imati 27 sa zajedničkim
tržištem od oko 500 miliona stanovnika.
Druga po značaju je Severnoamerička zona slobodne trgovine (NAFTA) čije su članice
SAD, Kanada i Meksiko, regionalne integracije zastupljene su i na teritoriji Južne Amerike,Azije i Afrike pa se može reći da veliki broj država u svetu pripada nekoj od regionalnih integracija.


2 Globalno poslovanje

Uspostavljanje regionalnih integracija je dinamičan proces u svetskoj privredi tako da je u bliskoj budućnosti moguće formiranje novih ili proširivanje starih integracija. Tako je u avgustu 2006. godine stigao predlog Japana o formiranju zone slobodne trgovine koja bi uključivala Australiju, Kinu, Južnu Koreju, Indiju, Japan, Novi Zeland i 10 članica ASEAN-a. Predložena zona bi imala ukupno 3,1 milijardu stanovnika (oko polovine svetskog stanovništva) i bruto domaći proizvod od gotovo 10.000 milijardi dolara.

Takodje u avgustu 2006. godine lideri šest bivših sovjetskih republika: Rusije, Belorusije,Kazahstana, Kirgizije, Tadžikaistana i Uzbekistana su počeli razgovore o formiranju carinske unije izmenu ovih zemalja. Cilj ove integracije je ponovno uspostavljanje pokidanih privrednih veza posle kraha Sovjetskog saveza 1991. godine.Dakle, jasno je da će i u budućnosti ekonomske integracije biti glavno obeležje svetske privrede. Menutim, ostaje dilema da li će se ove integracije i dalje uspostavljati na regionalnom nivou ili će se i pored neuspeha Doha runde pregovora u okviru Svetske trgovinske organizacije (STO) uspostaviti jači multilateralni okvir. Iz sadašnje pozicije teško je dati jednoznačan odgovor.

Povećavaju se strane direktne investicije (SDI) koje podstiču privredni rast i zaposlenost.Regionalne integracije, odnosno liberalizacija spoljne trgovine proširuju tržište preko smanjenja carinskih i necarinskih barijera, a jedan od najznačajnijih faktora koji dovode do priliva SDI jeste i veličina tržišta (ekonomija obima). Iz tog ugla posmatrano, koristi od slobodnog tržišta su iste kao koristi od većeg tržišta: multiplikovanjem broja potencijalnih poslovnih partnera, multiplikuje se mogućnost za povećanje bogatstva.Značaj SDI je danas veliki i to kako za razvijene zemlje tako i za zemlje u razvoju. One sa sobom donose: transfer znanja i tehnologije kroz difuziju inovacija, rast produktivnosti, povećanje konkurentnosti, poboljšan pristup stranim tržištima, otvarenja novih radnih mesta.Pored toga, a imajući u vidu da SDI ne stvaraju dug, one su najpoželjniji način za finansiranje deficita tekućih transakcija koji su uobičajni za zemlje u razvoju;

Dolazi do transfera znanja (Knowledge Spillover) – Do ovog, inače vrlo značajnog efekta za razvoj privrede, može doći:

• kroz imitacije, odnosno reverse engineering – Sukob sa menunarodnom konkurencijom izaziva potrebu za unaprenenjem svoje delatnosti, a jedan od načina za
to je i imitacija proizvoda konkurentskih preduzeća;
• dolaskom stranih kompanija na domaće tržište (kroz strane direktne investicije dolazi
do transfera znanja i novih tehnologija);
• usled pojačane strane konkurencije domaći proizvonači su prinuneni da inoviraju svoje proizvode kako bi sebi obezbedili povoljniju tržišnu poziciju;
• kroz neformalnu razmenu znanja i ideja, odnosno kontakte zaposlenih izmenu različitih preduzeća; i
• kroz usavršavanje u inostranstvu koje dobija na značaju sa povećanjem otvorenostizemlje.

Dolazi do pada cena – Do pada cena može doći po više osnova:

• usled ukidanja (smanjenja) carina – smanjuju se kako cene finalnih tako i kapitalnih i
intermedijarnih proizvoda što može domaći izvoz učiniti još konkurentnijim;
• usled nižih administrativnih troškova po osnovu: pribavljanja izvoznih i uvoznih dozvola, preobimne dokumentacije, carinjenja i uopšte spoljnotrgovinskog poslovanja;
• usled povećanja konkurencije;

Dešavaju se promene na tržištu rada – Najpre, postoji značajan efetat na (ne)zaposlenost. Tako, npr. može doći do gubitka posla usled pritiska inostrane konkurencije, ali može doći do rasta zaposlenosti zbog povećanja izvoza i, potencijalno, rasta stranih direktnih investicija. Istraživanja pokazuju da je rast uvoza povezan sa padom zaposlenosti, dok je rast izvoza povezan sa rastom zaposlenosti. Menutim, efekat rasta zaposlenosti usled rasta izvoza je značajniji nego pad zaposlenosti zbog rasta uvoza.

Teoretski, u slučaju da je u nekoj zemlji izvoz jednak uvozu i da oni rastu u istom procentu, neto efekat je povećanje zaposlenosti.Pored ovog, jedan od efekata ekonomskih integracija je i mobilost radne snage od siromašnijih ka prosperitetnijim zemljama (regionima). Kao posledica ove tendencije može doći do ujednačavanja zarada izmenu zemalja. Takone, prisutan je i efekat specijalizacije rada, uz povećanje kvaliteta rada i produktivnosti. Ipak, može se reći da konačan efekat liberalizacije spoljne trgovine zavisi i od specifičnosti zemalja;

Dolazi do jačanja institucionalnog okruženja – Prema Rodrik-u najznačajniji dobitak od liberalizacije spoljne trgovine jeste stvaranje viskokokvalitetnog institucionalnog okruženja.Glavni argumenti za ovakvu tvrdnju leže u pretpostavci da liberalizacija trgovine sa sobom nosi i umanjene mogućnosti za korupciju i rent seeking10, koji su značajno povezani sa državnom intervencijom. Takone, trgovinska liberalizacija nosi sa sobom i “uvoz institucija iz inostranstva”. Na primer, potpisivanjem sporazuma o slobodnoj trgovini usaglašava se i niz institucionalnih odredbi što ima uticaj na instuticionalni sistem cele zemlje. Dobri primeri napred navedenog jesu pristupi STO ili EU. U oba slučaja od država koje žele pristup ovim organizacijama se zahteva ispunjenje striktnih uslova u pogledu institucionalnog ambijenta;

Admin
Admin

Posts : 227
Join date : 2008-06-25

View user profile http://www.maturskiradovi.net

Back to top Go down

View previous topic View next topic Back to top


 
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum