seminarski rad iz imovinskog prava

View previous topic View next topic Go down

seminarski rad iz imovinskog prava

Post  Admin on Wed Mar 31, 2010 5:15 pm

Bavimo se izradom: Seminarski, maturski, maturalni i diplomski radovi iz raznih oblasti. Kontakt na sajtovima ispod:
www.maturskiradovi.net
www.maturski.net
www.seminarskirad.info
www.seminarskirad.org
www.maturski.org
www.essaysx.com

Građansko pravo se može definisati
- objektivno – skup pravnih pravila kojima se uređuju građansko pravni odnosi, a to znači oni odnosi među ljudima u koje oni ulaze povodom imovine, činioca i imovine.

Građansko pravni odnosi su društveni odnosi među pravnim subjektima, između fizičkih i pravnih osoba, no ne svi odnosi, već samo oni koji su pravne prirode (a u vezi imovine, činioca i imovine)

Nekad, u Rimskom pravu pod ius civile – celokupno pravo rimske države, nije bilo diferenciranja na građansko i druge grane. Kasnije se išlo na deobu prema Ulpijanu na javno i privatno pravo. Ona i danas postoji, podložna kritikama, no još uvek ima težinu i koristi se i u teoriji i u praksi. Često se poistovećivalo privatno i građansko pravo. No privatno je puno širi pojam od građanskog. U privatno spadaju i druge grane prava: trgovačko, radno, porodično (nije svugde izdvojeno).

Današnji naziv potiče od rimskog ius civile, to je uglavnom prevod rimskog naziva, no u rimskom pravu ius civile obuhvatao gotovo celi pravni poredak. Vredelo je pretežno samo za rimske građane, a ne i za strance. Prema strancima je vredelo ius gentium (pravo naroda). Kasnije kad su i stranci dobili državljanstvo došlo je do stapanja.

Ima još jedan naziv – imovinsko pravo. Građansko pravo pretežno uređuje odnose imovinskog pravnog sastava. No to je preširoko, jer i neke druge grane imaju karakteristike imovinskog (porezno, industrijskog vlasništva), a preuzak je jer ne obuhvata neimovinske aspekte (zaštita neimovinskih dobara – naknada za štetu (bol...))

1 Načela građanskog prava

Postoje četiri najvažnija načela:
1. načelo dispozitivnosti (načelo stranačke autonomije, sloboda stranačke inicijative)
2. načelo ravnopravnosti (stranaka)
3. načelo imovinske sankcije
4. načelo prenosivosti ili prometnosti (subjektivnih građanskih prava)


1. Dispozitivnost – građansko pravni odnosi nastaju inicijativom i voljom subjekata koji ulaze u te odnose. Sociološko i ekonomsko objašnjenje – odnosi u koje ljudi ulaze stvaraju se zbog zadovoljenja ljudskih potreba, u razmeni dobara i usluga. To načelo ne vredi samo u obaveznom pravu, nego i za stvarno i za nasledno pravo.

Obavezno pravo uređuje ugovore i počiva upravo na načelu dispozitivnosti jer stranke mogu izabrati koji ugovor sklopiti, u kojem obliku. No to načelo ima i neka ograničenja, granice. U mnogima je to javni poredak, nešto što se ne sme dirati ugovorom. U našem građanskom pravu su granice određene sa 3 elementa: ugovorne strane ne smeju sklapati ugovor koji je suprotan Ustavu, prisilnim propisima i moralu društva (to je problematično jer se menja, nije kodificiran). To utvrđuju sudovi.

U stvarnom pravu načelo dispozitivnosti dolazi do izražaja u slobodnom raspolaganju imovinema i drugim pravima. Vlasnik ima slobodu raspolaganja.

U naslednom načelo dispozitivnosti izraženo je u mogućnosti oporučnog ostavljanja (ako ima 16 godina i sposobnost za rasuđivanje).

2. načelo ravnopravnosti – subjekti u građansko pravnim odnosima u ravnopravnoj su poziciji (jer ako strane slobodno kreiraju ugovorne odnose, oni moraju biti ravnopravne (iako često ekonomski jača strana diktira uslove)). Za razliku od nekih drugih grana prava kao što je upravno pravo gde postoji načelo subordinacije. Načelo ravnopravnosti nije bilo odlika građanskog prava u istoriji. Rimsko i drugi sastavi su više štitili poverenika. Zatim je krenuo drugi proces, pa se danas opet vapi za zaštitom poverenika.

3. načelo imovinske sankcije. Postoje 3 vrste sankcija u pravu uopšteno. Sankcija je posledica koja stiže onoga koji ne provodi, vređa neki propis, bilo građansko pravni bilo kazneno pravni propis. U kaznenom pravu sankcija može biti vremenska i novčana. U građanskom pravu sankcija je imovinska. Ako se obaveze ugovorne ne ispunjavaju, onda dužnik ne odgovara kazneno, već svojom imovinom. Imovina je jemstvo pojedinca da će se poverenik moći naplatiti iz te njegove imovine. U istoriji nije bila isključivo imovinska sankcija, već je postojao i dužnički zatvor (prvo rob poverenika, kasnije zatvor).

4. načelo prenosivosti ili prometnosti – ne odnosi se na građansko pravo u objektivnom smislu (skup pravnih pravila), prenosivost se odnosi na subjektivna građanska prava, ovlaštenja koja pojedinci stiču u građansko pravnim odnosima. U upravnom pravu nema takve mogućnosti, već delegiranje ovlašćenja. Ovo načelo ima jedan izuzetak koji se odnosi na ona subjektivna prava koja su strogo osobna, vezana uz neku osobu, npr. pravo uživanja (usufruct), onda ta osoba to pravo ne može prenositi (kad istekne ne nasleđuje se). No ipak se 99% prava može prenositi.

Izuzetak kod načela dispozitivnosti. Ima nekih područja gde ne vredi potpuno načelo dispozitivnosti, npr. kod odgovornosti za štete. Ako netko nanese štetu, odnos nastaje mimo volje subjekata, protiv volje onoga tko učini štetu. No i tu postoji dispozitivnost, ali ne u nastanku odnosa, već kasnije se sporazumom taj odnos može menjati (visina...) ili okončati.

2 Objekti građanskog prava

Objekti – ono u pogledu čega, na čemu postoji subjektivno pravo. U građanskom pravu dele se na objekte stvarnog, obaveznog i naslednog prava. U stvarnom to je stvar. U obaveznom – činilac. U naslednom – imovina (ostavina). Imovina se provlači i kroz stvarno i obvezno pravo.

Admin
Admin

Posts : 227
Join date : 2008-06-25

View user profile http://www.maturskiradovi.net

Back to top Go down

View previous topic View next topic Back to top


 
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum