seminarski rad iz monetarnih finansija

View previous topic View next topic Go down

seminarski rad iz monetarnih finansija

Post  Admin on Wed Mar 31, 2010 5:17 pm

Bavimo se izradom: Seminarski, maturski, maturalni i diplomski radovi iz raznih oblasti. Kontakt na sajtovima ispod:
www.maturskiradovi.net
www.maturski.net
www.seminarskirad.info
www.seminarskirad.org
www.maturski.org
www.essaysx.com

Uvod

Unutrašnje tržište Evropske unije pretpostavlja ispunjenje “četiri velike slobode” predviđene Ugovorom o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (u dajem tekstu: Ugovor o osnivanju), a to su: sloboda kretanja roba (koja se ostvaruje kroz eliminisanje carina i taksi), sloboda kretanja kapitala (koja podrazumeva slobodu prekograničnog vršenja tekućih plaćanja), sloboda kretanja ljudi (koja obuhvata nesmetano kretanje radnika iz jednih u druge države članice, u cilju sticanja zaposlenja ili uspostavljanja vlastite delatnosti u drugoj državi članici /npr. otvaranje firme ili filijale već postojeće firme/) i sloboda kretanja usluga (koja pretpostavlja slobodno kretanje davalaca i korisnika usluga iz jednih u druge države članice, radi vršenja ili uživanja usluga).
Značajne razlike u visini efektivnog poreskog opterećenja činilaca rada i kapitala u državama članicama ometaju, međutim, ostvarenje navedenih sloboda. To, dalje, dovodi do fragmentacije tržišta rada i tržišta kapitala, čime se narušava optimalna alokacija proizvodnih resursa (npr. preduzeća podižu svoje proizvodne pogone u onim zemljama u kojima je efektivan poreski teret relativno niži). Sem toga, činjenica da svaka država članica ima zaseban poreski sistem, koji pretpostavlja posebne poreske organe koji primenjuju drukčije poreske postupke, utiče na porast administrativnih troškova i proširuje prostor za izbegavanje plaćanja poreza (poreska evazija).
Zbog toga je poreska harmonizacija postala neophodan uslov za obezbeđenje funkcionisanja unutrašnjeg tržišta Zajednice (Unije).
Poreska harmonizacija se definiše kao proces uklanjanja poreskih prepreka između država članica Evropske unije, kao i razlika u njihovim poreskim sistemima koje stvaraju takve barijere.
U okvirima Evropske unije poreska harmonizacija ima tri glavna izvorišta:
(1) odredbe Ugovora o osnivanju koje nalažu poresku harmonizaciju, i to:
(a) Prva grupa odredbi proizlazi iz carinske unije uspostavljene između država članica. Ove odredbe propisuju zabranu uvođenja uvoznih ili izvoznih carina i drugih sličnih dažbina između država članica.
(b) Druga grupa odredbi se odnosi na harmonizaciju posrednih poreza (poreza na promet i akciza), koja predstavlja neophodan preduslov za funkcionisanje unutrašnjeg tržišta Unije.
Ove odredbe zabranjuju svaku diskriminaciju – neposrednu i posrednu – protiv inostranih proizvoda, kao i poresku zaštitu (neposrednu i posrednu) domaće proizvodnje.
(c) Treća grupa odredbi uređuje harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva uopšte, u meri u kojoj je ona nužna za uspostavljanje unutrašnjeg tržišta.
(2) poreska konkurencija između država članica koja vodi spontanoj harmonizaciji, pošto velike razlike u nacionalnim poreskim sistemima nemaju svoje opravdanje. Naime, države članice su podstaknute da svoje poreske propise prilagođavaju propisima koji važe u onim državama članicama koje su – upravo zbog stimulativnijih poreskih rešenja – privukle kapital.
(3) zabrane ponašanja koja bi vodila narušavanju četiri velike slobode na kojima počiva Unija. Praksa Evropskog suda pravde pokazuje da on često direktno primenjuje “četiri slobode”, tako što stavlja van snage odredbe nacionalnog poreskog prava koje ih narušavaju. Ilustracije radi, Evropski sud pravde je svojevremeno doneo presudu kojom je konstatovao da pružanje povoljnijeg poreskog tretmana uslugama prevoza u domaćem saobraćaju, u odnosu na iste usluge u saobraćaju između država članica, predstavlja svojevrsnu diskriminaciju, pošto ograničava slobodu pružanja ovih drugih usluga (Komisija protiv Francuske /Commission vs. France/, 381/93).






2. Harmonizacija neposrednih poreza
2.1. Pravni osnov za harmonizaciju neposrednih poreza
Pravni osnov za harmonizaciju neposrednih poreza (porez na dohodak, porez na dobit, porezi na imovinu) u Evropskoj uniji mnogo je slabiji nego kod posrednih poreza (opšti porez na promet i akcize). Ugovor o osnivanju nigde posebno ne pominje harmonizaciju direktnih poreza. Ali, iako su kod neposrednih poreza distorzije izazvane različitim poreskim opterećenjem prihoda od rada i od kapitala manje vidljive, sasvim je izvesno da takve razlike u visini poreskih tereta narušavaju konkurenciju i slobodu kretanja ekonomskih faktora na unutrašnjem tržištu Unije.
Kod neposrednih poreza, Komisija Evropske Zajednice se oslanja na opštu odredbu iz člana 100. Ugovora o osnivanju, koja uređuje harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva uopšte, tj. nalaže ujednačavanje nacionalnih propisa koje je neophodno da bi se obezbedilo funkcionisanje unutrašnjeg tržišta Unije. Iz člana 100. Ugovora, izvedena su ovlašćenja organa Zajednice da donose direktive o usklađivanju neposrednih poreza. Direktiva je zakonodavni akt Zajednice koji je usmeren ka određenim državama članicama i koji je za njih obavezujućeg karaktera. Njome se od države članice zahteva da sprovede one promene u nacionalnom zakonodavstvu koje su neophodne da bi se ostvario cilj koji je u Direktivi naznačen. Ona sadrži cilj koji želi da se ostvari, sadržinu propisa koji moraju da se uvedu i rok implementacije, dok država članica ima relativnu slobodu u pogledu izbora oblika i metoda njene implementacije.
Ako, međutim, država članica ne ostvari implementaciju direktive u roku koji je u njoj naznačen, direktiva može neposredno da se primeni.
Do sada su u ovom domenu usvojene samo dve direktive 1990. godine, i to u oblasti oporezivanja pravnih lica – Direktiva o poreskom tretmanu dividendi koje filijala–rezident jedne države članice isplaćuje matičnoj kompaniji–rezidentu druge države članice (Parent-Subsidiary Directive) i Direktiva o poreskom tretmanu statusnih promena kod kompanija (Merger Directive).
Iste godine potpisana je i Konvencija o eliminisanju dvostrukog oporezivanja u vezi sa usklađivanjem dobiti povezanih preduzeća (Arbitration Convention). Znatno ranije, tj. 1977. godine, odnosno 1969. Godine Savet Zajednice je usvojio još dve direktive koje su relativno ograničenog značaja – Direktivu o uzajamnoj pomoći kod neposrednog i posrednog oporezivanja i Direktivu o taksi na kapital.

Admin
Admin

Posts : 227
Join date : 2008-06-25

View user profile http://www.maturskiradovi.net

Back to top Go down

View previous topic View next topic Back to top


 
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum