seminarski rad javni prihodi

View previous topic View next topic Go down

seminarski rad javni prihodi

Post  Admin on Wed Mar 31, 2010 5:19 pm

Bavimo se izradom: Seminarski, maturski, maturalni i diplomski radovi iz raznih oblasti. Kontakt na sajtovima ispod:
www.maturskiradovi.net
www.maturski.net
www.seminarskirad.info
www.seminarskirad.org
www.maturski.org
www.essaysx.com
1 Uvod

Javni prihodi i rashodi koriste se kao instrumenti fiskalne politike. Finansije javnog sektora su predmet javnih finansija.
U federalnom sistemu javni prihodi i javni rashodi podeljeni su između više državnih nivoa. Osnovni problem ¬federalizma je koordinacija odluka različitih državnih nivoa. Funkcija snabdevanja čisto javnim dobrima treba da se ostvaruje na federalnom nivou. Optimalno snabdevanje nacionalnim dohotkom javnim dobrima treba da se obavlja na saveznom nivou, lokalnim javnim dobrima na odredenom lokalnom nivou, a ostalim javnim dobrima na nivou izmedu savezne i lokalne vlasti. Funkcija stabilizacije realizuje se na federalnom nivou, jer se stabilnost posmatra kao javno dobro. Principi federalizma su: supsidijarnost (centar vlada, dogovomo uz saglasnost federalnih jedinica), meduzavisnost članica federacije, zajednički zakoni, jezik, valuta, dvojno državljanstvo. U federalizmu je značajan princip dobrovoljnosti. Članice federacije zadržavaju svoj identitet i ostvaruju zajedničke ciljeve. U federalnom sistemu je potrebna stalna koordinacija vlasti i spremnost da se ona prenosi sa vrha na niže nivoe vlasti.
Javni prihodi su novčana državna sredstva za finansiranje opštih i zajedničkih potreba. Formiraju se putem raspodele i preraspodele nacionalnog dohotka. Klasična teorija je poreze, takse i prihode od javne imovine posmatrala kao normane-redovne javne prihode kojima se pokrivaju redovni javni rashodi. Savremena finansijska teorija, pored klasičnih javnih prihoda, prihvata i javni dug, emisiju novca i druge oblike javnih prihoda kao dopunske javne prihode, koji služe za prikrivanje javnih rashoda. Javni dug postaje redovni izvor
javnih prihoda modernih država. .
Na visinu i strukturu javnih prihoda utiču javne funkcije, ekonomska moć države i konkretni ekonomski odnosi.Javni prihodi izražavaju se u novcu i služe za pokrivanje troškova opšteg karaktera u jednogodišnjem periodu. Oni su osnovna institucija javnih finansija, deo su novostvorene vrednosi, a njihova upotreba ne ugrožava postojeću imovinu.
Osnovni faktori koji deluju na sistem javnih prihoda su privredni sistem, drustveno-ekonomsko uređenje zemlje, ostvareni nacionalni dohodak, valičina teritorije, broj stanovnika.Javni prihodi se ostvaruju na osnovu oporezivanja, prihoda javnih preduzeća, upotrebe državne imovine naknada za usluge državnih organa, javnog duga i drugo.
Poreski prihodi su osnovni i najznačajniji obim javnih prihoda koje ubire država na osnovu poreskog suvereniteta. U novije vreme javni prihodi se pretežno realizuju na osnovu poreza na dohodak fizičkih lica, poreza na dobit, poreza na potrošnju, na promet proizvoda i usluga, doprinosa za socijalno osiguranje, porez na imovinu i dr.
Javni prihodi predstavljaju efikasan instrument finansijske i ekonomske politike. Poreska politika je deo ekonomske i socijalne politike. Subjekt poreske politike je država odnosno njeni organi od centralnih do lokalnih.
Subjekt poreske politike ima pravo poreskog suveriniteta (pravo uvođenja poreza) i to na više nivoa što zavisi od društveno političkog uverenja (kod nas od nivoa Republike do nivoa opštine)
Korišćenjem adekvatnih instrumenata poreske politike realizuju se određene makroekonomske funkcije, odnosno ciljevi:
Stabilizaciona funkcija poreske politike (stabilnost cena i deviznog kursa)
Alokativna funkcije poreske politike (stimuliše akumulaciju privrednih subjekata kod sistema poreskih oslobađanja i poreskih olakšica
Restributivna funkcija poreske politike (vrši se korekcija odnosa iz primarne raspodele čime se ostvaruje i socijalna funkcija t.j. vrši se preraspodela nacionalnog dohotka igzmeđu različitih društvenih slojava. Restrbutivna funkcija poreske politike sa najčešće sprovodi kroz:
a) sprovođenje oštre progresivne poreske stope kako bi se zahvatio što više izuzetno visok dohodak imućnih građana
b) poreskim olakšicama pomaže se siromašnim društvenim slojevima (olakšice na razne načine)

2 Finansijski sistem

Naziv finansije potiče od latinske reči finantio – plaćanje.
Finansije u širem smislu obuhvataju sve poslove koji se zasnivaju na novčanim odnosima. Finansije u užem smislu odnose se na sistem prikupljanja i trošenja javnih sredstava u zadovoljavanju javnih potreba.
Javne finansije ili fiskalna politika proučavaju obim i strukturu javnih rashoda i sistem prikupljanja javnih prihoda. Savremene finansije obuhvataju ukupno novčano poslovanje u zemlji. Predmet javnih finansija je finansijka aktivnost države i njenih upravnih organa i organizacija. Javni prihodi i rashodi koriste se kao instrumenti fiskalne politike. Finansije javnog sektora su predmet javnih finansija.
Finansije u užem smislu obuhvataju novčanu privredu države, njenih organa i drugih javno – pravnih tela koja učestvuju u podmirenju javnih potreba.
Finansije u širem smislu obuhvataju sve poslove koji se zasnivaju na novčanim odnosima, javno – mravne finansije, bankarstvo i osiguranje.
U savremenoj teoriji razlikujemo tri finansijske oblasti: monetarne finansije, javne finansije i međunarodne finansije. U okviru monetarnih finansije izučavaju se problemi novca: novčana emisije, stabilnost novca, kupovna moć novca, kredit, kamatna stopa, monetarna politika.
Mikrofinansije izučavaju finansiranje na nivou preduzeća. Makrofinansije izučavaju monetarne finansije, bankarstvo, osiguranje i međunarodne finansije.
Država je politička, pravna, ekonomska i ideološka institucija. Država deluje na političku i ekonomsku
stabilnost preko javnog sektora, poreske politike, politike javnih rashoda, budžetske politike. Država preko mera i mstrumenata monetarne, fiskalne, spoljnotrgovinske i drugih makroekonomskih pohtika deluje na stabilnost proizvodnje, pune zaposlenosti, stabilnosti cena i dr. Fiskalna politika na osnovu javnih rashoda i prihoda deluje na globalna kretanja u privredi. Instrumentima fiskalne pohtike deluje se na preraspodelu nacionalnog dohotka, formiranja dohotka, zaposlenosti, otklanjanja cikličnih kretanja u privredi. Ciljevi fiskalne politike su istovetni ciljevima ekonomske politike: politika alokacije, privrednih resursa, politika, raspodele, i politika stabilizacije. Država je istovremeno učesnik na flnansijskom tržistu i njegov regulator. Savremena država koristi se javnim zajmovima, kreditima i drzavnim vrednosnim papirima (državne obveznice) radi finansiranja javnih potreba.

Admin
Admin

Posts : 227
Join date : 2008-06-25

View user profile http://www.maturskiradovi.net

Back to top Go down

View previous topic View next topic Back to top


 
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum