seminarski rad kreditni derivati

View previous topic View next topic Go down

seminarski rad kreditni derivati

Post  Admin on Wed Mar 31, 2010 5:19 pm

Bavimo se izradom: Seminarski, maturski, maturalni i diplomski radovi iz raznih oblasti. Kontakt na sajtovima ispod:
www.maturskiradovi.net
www.maturski.net
www.seminarskirad.info
www.seminarskirad.org
www.maturski.org
www.essaysx.com

Uticaj kreditnih derivata

Korišćenje kreditnih derivata uzrokovalo je širenje kreditnog rizika kroz širi spektar investitora,koji su želeli da obezbede i učvrste finansijsku stabilnost.Ranijih godina,bankarski sektor ograničavao je kreditni rizik povećanjem kamata kako bi se obezbedilo od negativnih uticaja kreditnog ciklusa.U sadašnjosti,ohrabreni od strane supervizora i šerholdera,banke se sve više ponašaju kao izvornici kredita,i svoju kreditnu strukturu šire i na ostala finansijska tržišta.
Banke sve više obraćaju pažnju na suzbijanje kreditnog rizika.One koriste finansijska tržišta kako bi povećale svoju profitabilnost i optimizaciju kapitalne baze.Eliminišući transferni rizik banke sebi obezbedjuju veću stabilnost i sigurnost.

Učesnici na finansijskom tržištu u savremenim uslovima moraju obezbediti stabilnu strukturu i optimalni nivo investiranja kako bi mogla da izadju na kraj sa kreditnim rizikom.
Učesnici kao što su investicioni fondovi,penzijski i osiguravajući fondovi,obezbedjuju stabilnost na primarnom tržištu kroz optimalna ulaganja i smanjenje rizičnih poteza,ali time ugrožavaju likvidnost sekundarnih tržišta.
Eliminisanje rizika transfera iz primarnog sektora utiču na likvidnost sekundarnog sektora.

U prošlosti,obuzdavanje kreditnog rizika omogućavalo je banci volatilnu snagu ali nespremnost prilikom kreditnih oscilacija.Ta nespremnost upravo je ta koja negativno utiče na celokupni finansijski sistem i ekonomiju.

Prenoseći rizik na veći broj učesnika finansijskog tržišta,veće banke uspevaju da za sebe obezbede veću likvidnost i stabilnost strukture novca.Empirijske studije su dokazale da manje banke,usled manje likvidnosti teže prevazilaze neočekivane situacije na finansijskom tržištu i svojim delovanjem utiču i na ostale učesnike i celokupni finansijski sistem.

Kreditni derivati i strukturisana kreditna tržišta doprinose finansijsku stabilnost eliminisanjem kreditnog rizika.Ova tržišta dozvoljavaju bankama,naročito sistematski bitnim institucijama, da kreditni rizik preusmeri na veći broj investitora.Kao rezultat, osetljivost važnih institucija se umanjuje i apsorbuje se kreditni šok.Neki stručnjaci upozoravaju da,dok sa jedne strane banke jačaju,kod ostalih učesnika je vidljiva veća nestabilnost koja je uzrokovana većim prilivom kapitala.Medjutim,ne postoji neposredan dokaz da se ovaj rizik direktno odražava na ove učesnike.Nije zabeležena veća kreditna koncentracija kod manjih banaka,osiguravajućih društava i penzionih fondova.
Kao takvi,budući kreditni gubici se distribuiraju na veći segment tržišta,dok se individualni gubici odražavaju samo na sektor kome pripada.

Kreditni derivati i kreditna tržišta direktno su povezani sa trenutnom ekonomskom krizom.Finansijska stabilnost u današnjim uslovima pod najvećim je uticajem primarnog rizika transfera novca,koji nastaje tako što prodavac rizika,a to je najčešće banka,vrši transfer rizika sa svoje strukture na tudju.


Ona to čini iz razloga što je njena snaga da rizik eliminiše manja od snage drugih finansijskih institucija.
Sposobnost da se rizik eliminiše je proporcionalno srazmerna veličini rizika.Što je snaga tržišta veća,i rizik može biti opasniji.Ovo može da se umanji od strane sekundarnog tržišta. Na sekundarnom tržištu glavnu ulogu imaju depoziti po vidjenju,i derivati drugog stepena likvidnosti.Na ovaj način se omogućava tržišnim učesnicima da na vreme obezbede rezervu likvidnosti kako bi moglo da se odgovori na neočekivani veći kreditni priliv.


Banke postaju manje osetljive na kreditne šokove nakon transfera kreditnog rizika iz bankarskog sektora na ostale učesnike.

Tokom prethodnih osamnaest meseci,sa početkom nastanka ekonomske krize,supervizori sve više pažnje posvećuju transferu rizika.Visina rizika transferisanog kroz kreditne derivate se tokom poslednjeg perioda povećavala. Kompleksnost ovih instrumenata zahteva precizno merenje njihovih uticaja na ostale finansijske učesnike.

Mnogi stručnjaci tvrde da je ekonomska kriza započela na tržištu nekretnina u Americi.Ova pojava je dovela do toga da je tržište kreditnih derivate promenilo svoju strukturu iz veoma volatilnog do ekstremno volatilnog tržišta.
Cena kredita je višestruko uvećana i prešla je granice mašte.

Naglo izbijanje svetske ekonomske krize postavilo je pitanje: da li se ova kriza mogla predvideti? Naravo, kada je nevolja nastala i kada je pocela da se siri kao opasna epidemija, kada su, napokon, ucutali preplaceni ideolozi najsavrsenijeg sistema u istoriji covecanstva, pokazalo se da je bilo pametnih i umnih ljudi koji su govorili da ce nastati velika svetska ekonomska kriza i da ovakav razvoj savremenog kapitalizma sigurno vodi u kontrakciju sistema.

Posto dolar vise nije ima zlatno pokrice, to je znacilo da je mogao da se stampa u nekontrolisanim kolicinama i da vise nije imao monetarno sidro koje ce ga drzati prikovanog za realnost da ne bi poludeo i otrgao se potpuno bilo kakvoj kontroli. Posebno je opasno bilo to sto je dolar, umesto zlata, postao opste platezno sredsvo, sto je postao medunarodno sredstvo za placanje i sto je tako SAD dosla u privilegovani polozaj u odnosu na druge drzave.

Dolar stampan na papiru od strane FED-a postao je opsta roba koja je nametnuta ostalom svetu. Papir je tako zamenio zlato. Vrlo vesta podvala smisljena od strane Vol Strita da se citavo covecanstvo stavi pod kontrolu papirnog dolara. Poseban problem je bio , tu prevaru su mnogi u svetu tek nedavno saznali, sto Nacionalna banka SAD – FED nije bila drzavna i nacionalna institucija, koja treba da brani interese drzave i nacije, nego je bila privatna banka 13 porodica koje su njome upravljale.


Kreditni derivati su toliko vestacki naduvani da covecanstvu preti velika opasnost da se, ukoliko izbije eksplozija, u jednom trenutku unisti citava svetska privreda. Ta atomska finansijska bomba nastala je u pohlepi sa Vol Strita da, varajuci i speklulisuci , radi sopstvenih u milijardama dolara isplacenih bonusa , razviju virtualnu ekonomiju koja nije imala nikakvog realnog pokrica u privredi.

Sve te, dakle, hartije bez vrednosti ce sigurno u jednom trenutku izgoreti, jer su nastampani finansijski derivati koji nemaju zlatno pokrice, dok ce cena zlata u narednom periodu drasticno da poraste kako bi stigla valorizaciju izrazenu u dolarskom iznosu BDP. To je matematicki proracun. I tu nema nikakve dileme.

Glavne poluge za unistavanje nacionalnih ekonomija su bile : spoljnotrgovinska liberalizacija, ubrzana privatizacija, vezanost domace valute za stranu, deregulacija i uspostavljanje satelitske vlade koja ce izvrsavati sve preuzete obaveze. Naveo sam samo osnovne poluge za unistavanje nacionalne ekonomije, poluge koje su direktno dovele do toga da su citave drzave i narodi stavljeni u duznicko ropstvo.





Hipotekarni krediti

Nova prevara se zvala – hipotekarni krediti. Nju je smislio guverner FED-a, Alan Grispen, covek koji je od 1997 do 2006 bio na celu ove najmocnije privatne finansijske institucije na svetu i koji je, tek nedavno , kada je svetska ekonomska kriza izbila, pokorno priznao da je bio u krivu i da je sve poteze pogresno vukao. Bilo je to marketinsko pokajnicko priznanje za javnost, ali sustina je, ipak, bila u tome da Alan Grinspen nije pogresio, vec da je radio prema skrojenom planu, ubeden da ce tako kupiti novo vreme i da ce u odlaganju uspeti da pronade neko trajno resenje problema.

Dragoceno vreme je tako nesuvislo troseno. Resenje se nije naziralo.

Dugovi stanovnistva i privrede Imperije u rastrojstvu su se uvecavali. Geometrijska kriva dugova dobijala je svoj eksponencijalni oblik. Vreme prevara je bilo sve krace. Sve vise stampanih dolara je moralo da se ubacuje u sistem koji je, kao nekakvo biblijsko cudoviste, gutalo sve vece kolicine dolara. Zacarani krug zla se nije mogao da prekine.

Hipotekarni krediti su bili klasicna bankarksa prevara. Kasnije su se pretvorili u veliku svetsku prevaru . Posle kraha hipotekarnog trzista izbila je svetska ekonomska kriza. Sustina te bankarske prevare kriminalaca sa Vol Strita, koji su, bez marame na licu, opljackali fondove vodecih svetskih banaka, sastojala se u tome da se gradevinarstvo fokusira kao grana koja ce pokrenuti razvoj i resiti neolibaralni kazino kapitalizam svih naraslih problema

Alan Grinspen je otpoceo pljacku snizavanjem kamatnih stopa na uzete kredite, novim rastom zaduzenosti gradana i gradnjom novih kuca i stanova u Imperiji. Istovremeno, brokeri na trzistu nekretnina otpoceli su smisljeno naduvavanje mehura povecavajuci iz nedelje u nedelju cene nekretnina u Imperiji. Tako je 2002 godine napravljeno 2 miliona stanova, sledece isto toliko, 2004 i 2005 po 2 miliona kuca i stanova, da bi se trziste 2006 zasitilo i da bi stala svaka dalja prodaja. Tih pet godina cinilo se da je reseno pitanje krize u kapitalizmu, trziste nekretnina se zahukatvalo, cene stanova i kuca su rasle, gradani su uzimali nove kredite na bazi hipoteka koje su neprestalno rasle, visak novca je odlazio u potrosnju novih automobila, putovanja i luksuzne provode, banke su davale kredite na vozacku dozvolu i cinilo se da je nastalo pravo blagostanje u drustvu.

Ali te 2006 godine prestao je rast naduvanog hipotekarnog balon, trziste se zasitilo i poceo je strmoglavi pad trzista. Pad koji se zavrsio krahom 09. avgusta 2007 go, kada je objavljen bankrot hipotekarnog trzista.

Admin
Admin

Posts : 227
Join date : 2008-06-25

View user profile http://www.maturskiradovi.net

Back to top Go down

View previous topic View next topic Back to top


 
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum